Вест пренета са Политика Online
Ивана Албуновић, Стефан Деспотовић
објављено: 03.08.2012.
аутор текста:
др Бранислав Вулевић
руководилац одељења за заштиту од нејонизујућих зрачења у ЈП „Нуклеарни објекти Србије
Мерење зрачења више од 20 апарата који се користе у домаћинству показује да не зраче само уређаји попут микроталасне, мобилног телефона или компјутера, већ и апарати као што су миксер, фен за косу, тостер или вентилатор
Сви кућни апарати, телефони, лаптопи па чак и сат на зиду зраче, али за сада нико не може поуздано да каже колики утицај такво зрачење има на људског здравље.
Мерење јачине зрачења спроведено у Србији (укључило мерење зрачења више од 20 апарата који се користе у домаћинству) показује да не зраче само уређаји попут микроталасне, мобилног телефона или компјутера, већ и апарати као што су миксер, фен за косу, тостер или вентилатор. Ипак анализа ЈП „Нуклеарни објекти Србије” указује да пристојна удаљеност од ових уређаја драстично снижава ниво зрачења магнетне индукције практично до безначајне.
Зрачења свих ови уређаја у домаћинству који нас окружују припадају групи нејонизујућих зрачења (оно зрачење које не може да изазове никакве хемијске промене у организму, радиоактивност и слично). Јонизујућа зрачења су, са друге стране, веома опасна радиоактивна зрачења.
– Ови уређаји везани су за за екстремно ниске фреквенције за фреквенције од 50 херца (Hz) и када говоримо о зрачењу кућних апарата углавном мислимо на електрична и магнетска поља екстремно ниских фреквенција. Иначе нејонизјућа зрачења нису толико опасна, не стварају хемијске процесе, али могу да изазову биолошке промене, али и не морају да имају утицај на здравље – објашњава др Бранислав Вулевић, руководилац одељења за заштиту од нејонизујућих зрачења у ЈП „Нуклеарни објекти Србије”.
Он каже да су граничне вредности су суштини дискутабилне јер се и даље раде истраживања и прикупљају подаци. Из табеле се ипак може недвосмислено закључити да јачина електричног поља али магнетске индукције опада са растојањем, а да се солидна безбедност остварује већ на 30 до 50 центиметара удаљености од уређаја.
Последњих тридесетак година у развијеним земљама света су у току свеобухватна испитивања везана за проблематику утицаја ових поља на људски организам. Светска здравствена организација (WHО) је још 1996. године покренула International EMF Project који се бави питањима везаним за ризике услед излагања становништва електричним, магнетским и електромагнетским пољима до 300 GHz Пројектом су обухваћени подаци добијени од стручних тела из 54 земље и осам међународних организација широм света.
У новембру 1998. године, у склопу наведеног пројекта, започет је процес хармонизације националних стандарда на глобалном нивоу. Наиме, национални стандарди показују велике разлике у погледу референтних вредности. Природа проблема је мултидисциплинарна и окупља научне тимове свих профила. И поред тога научна сазнања још нису потпуна, чак и мишљења еминентних стручњака о механизму настајања биолошких ефеката нису јединствена.
Постоје ли препоруке, могу ли стручњаци да дају неке опште савете како да се заштитимо?
Проблем заштите у области електричних, магнетских и електромагнетских поља (0 Hz до 300 GHz) представља, за сада, само најосновније видове заштите зато што се у потпуности још не познају сва биолошка дејства ових поља на људски организам и утицај на здравље, а самим тим и ризици услед излагања.
– Пошто се ради о „локализованим пољима“ око уређаја најбољи савет за заштиту био би везан за растојање од уређаја. Дакле, на растојању од 30 до 50 центиметара од уређаја ниво електричних и магнетских поља (ELF) драстично опада па се може сматрати да особа која рукује уређајем може бити спокојна. Посебно треба обратити пажњу на „електричне сатове“ поред кревета – упозорава Вулевић.
Ипак, још трају испитивања и медицина не даје експлицитан одговор на питање да ли излагање оваквим зрачењима може да буде штетно по здравље или не.
– Ко год каже да не утиче није у праву, али није ни онај ко каже да има утицај. Не могу се дати тако екстремни одговори јер су истраживања и даље у току – објашњава др Бранислав Вулевић. За читаоце „Потрошача” наш саговорник одговара и на нека најчешћа питања везана за зрачење уређаја најновије технологије, око којих постоји и највише контроверзи.
Кућни апарати се прикључују на тзв. кућну инсталацију (напон 220 В, фреквенција 50 Hz). Када су само укључени на прикључницу („штекер“ – под напоном) а не раде, у њиховој околини ствара се електрично поље ЕLF (ЕLF – Extremly Low Frequency). Конкретно се ради о фреквенцији електричне мреже која износи око 50 Hz.
Када се укључе, протоком струје кроз апарате, у околини истих настаје поред електричног и магнетско поље ЕLF.
(На основу наведених података у табелама и слици 1 види се да су наведена поља углавном „локалног карактера“, тј. да вредности нивоа поља „углавном“ драстично опадају са растојањем).
МИКРОТАЛАСНЕ ПЕЋИ
Безбедне тек на четири метра удаљености
Емитују микроталасно зрачење на фреквенцији око 2,45 GHz. Микроталасно зрачење се у овом случају користи због израженог „термичког ефекта“ на храну коју загревамо. И микроталасно зрачење представља део фреквенцијског опсега који припада тзв. нејонизујућим зрачењима.
Што се тиче микроталасних пећи, ситуација је ипак нешто другачија него код других уређаја. Наиме, ниво микроталасног зрачења током рада микроталасне пећи (током рада – посебно нагласити), на основу досадашњег искуства, варира у зависности од произвођача и године производње. Међутим, ако се има у виду уобичајени начин употребе микроталасне пећи (пар минута), не би било на одмет да за то време корисник буде удаљен бар четири метра.
ЛАПТОПИ
Зрачења која настају услед рада лаптопа углавном су електромагнетска зрачења високих фреквенција (RF зрачење – изнад 100 KHz), а по својој природи су слична зрачењима које емитују телевизори, di-vi-di плејери, микроталасне пећнице и мобилни телефони.
На основу досадашњих мерења у близини различитих типова лаптопа може се са сигурношћу тврдити једино да се ради о „локализованим” електромагнетским пољима на самом телу лаптопа која драстично опадају са растојањем. Треба напоменути и чињеницу да је РФ зрачење углавном повећано на местима где се налазе „хард диск” и конектори посебно када се успоставља или је успостављена интернет веза.
Треба, међутим, знати и то да је зрачење лаптоп екрана мање у односу на стандардни монитор рачунара.
Ризици по здравље услед коришћења лаптопа још нису у потпуности сагледани, али стране меродавне институције препоручују да се у случајевима када се предвиђа дужи рад не држе на крилу. Наведени предлог добио је на значају крајем маја 2011. године услед става Међународне агенције за истраживање канцера IARC која је класификовала RF зрачење у такозвану групу 2Б (могуће канцероген за људе). Наведена класификација значи да је број досадашњих испитивања утицаја на здравље људи још мали за доношење поузданих закључака и да треба да се настави са истраживањима.
Све у свему, до даљег остаје контроверзно питање везано за утицај лаптопа и других уређаја савременог доба на здравље људи. Ово посебно важи за најмлађи део популације који и највише користе предности бежичног преноса информација. О игрицама и да не говоримо.
МОБИЛНИ ТЕЛЕФОНИ
Зрачење мобилног телефона припада групи такозваних нејонизујућих зрачења, односно електромагнетском, радиофреквенцијском (RF) зрачењу. Важно је напоменути да се ради о енергијама које не јонизују материју, а то значи да се RF зрачења не могу упоређивати са јонизујућим (радиоактивним) зрачењем које је неупоредиво опасније по здравље људи.
Од свог постанка човек живи у електромагнетском окружењу. Светлост и топлота који потичу од сунца представљају основни вид природног електромагнетског зрачења. Брзи технолошки развој у протекле три деценије повећава број вештачких извора електромагнетских зрачења који могу да узрокују нове ризике.
У другој половини XX века започела су интензивна истраживања и епидемиолошке студије о биолошким ефектима RF зрачења. Паралелно са овим истраживањима почео је да расте и интерес јавности за могуће здравствене ризике услед излагања вештачким изворима, условљавајући, углавном, негативан став јавног мњења. Узнемирење јавности последица је лошег и сензационалистичког информисања. Ово се посебно односи на базне станице мобилне телефоније и, наравно, мобилне телефоне. Загревање биолошких ткива је, до сада, једини биолошки ефекат који се са највећом сигурношћу може доказати, када се говори о излагању живих организама RF зрачењима.
Са порастом броја нових технологија у свакодневном животу, људи су континуално окружени нижим нивоима РФ зрачења који нису у стању да проузрокују термичке ефекте. Због тога последњих година питање тзв. нетермичких ефеката добија на значају. На пример, коришћење мобилних телефона као последицу има излагање дела главе, укључујући мождана ткива, које није повезано са значајнијим порастом температуре (максимално 0,2 степена). Људи који живе у близини антена базних станица изложени су ниским нивоима РФ зрачења који не могу бити повезани са било каквим повећањем температуре биолошких ткива. То је разлог забринутости становништва због могућих неспецифичних симптома као што су главобоља, несаница, губитак концентрације…
На основу досадашњег нивоа знања нема разлога за претерану бојазан од штетног утицаја мобилних телефона на здравље људи, али имајући у виду чињеницу да има сијасет нерешених питања чије одговоре очекујемо у будућности (постојање могућих „нетермичких ефеката”), пожељно је прихватити тзв. опрезан приступ проблему који подразумева превентиву. На основу тога, могу се дати необавезне основне препоруке за коришћење мобилних телефона:
– прва препорука је да се коришћење мобилних телефона не дозвољава деци млађој од 12 година, осим у хитним случајевима, јер су органи у развоју осетљивији на електромагнетске таласе;
– друга препорука је да се избегава ношење мобилних телефона непосредно уз тело (иако мобилни телефон зрачи само када се употребљава);
– трећа, да разговори буду што краћи;
– четврта, да се приликом разговора редовно мења ухо на којем се држи уређај и да се он не приближава уху док се не успостави веза;
– пета, да се избегава коришћење мобилног телефона када је сигнал слаб или приликом брзог кретања (у аутомобилима или другим превозним средствима);
– шеста препорука је да се више прибегава коришћењу SMS-а у комуникацији.
