Вест пренета са CINS
Контрола исправности соларијума у Србији није законом регулисана премда стручњаци упозоравају да сунчање у неисправним соларијумима може повећати ризик од добијања рака коже. Без законске регулације, одржавање тих уређаја који носе ризик од канцера препуштено је савести власника соларијума, али и приватних фирми које се могу бавити сервисирањем, иако лиценце за обављање тог посла, према речима наших саговорника, не могу да добију у Србији.
Пише: Анка Марковић
Бранислав Вулевић, руководилац одељења за заштиту од неојонизујућих зрачења у ЈП Нуклеарни објекти Србије упозорава да се, осим природног УВ зрачења које емитује Сунце, све више користе вештачки извори УВ зрачења попут лампи и кревета за сунчање, односно соларијума.
Бранислав Вулевић У јулу 2009. године, након детаљнијих истраживања, Међународна агенција за истраживање канцера (ИАРЦ), део Светске здравствене организације (WХО), пребацила је УВ лампе и кревете за сунчање у групу један тј. највећу категорију ризика од канцера – “канцерогено за људе”. Према наведеном, треба избегавати излагање УВ зрачењу, посебно особа млађих од 18 година”, каже Вулевић за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).
Међутим, још већи проблем по здравље људи може да настане уколико је соларијуму истекао рок употребе или су му делови неисправни. Дужим коришћењем, соларијумске лампе се троше што доводи до престанка њиховог рада или, што је још опасније, емитовања једног од најштетнијих зрачења, такозваног УВЦ зрачења.
“Делови који су најзначајнији и који морају да се мењају (код соларијума) јесу лампе, рефлектори и филтери. Уколико се, на пример, филтер не замени, онда он емитује већи интензитет зрачења и повећава се ризик од штетних дејстава. Код очију, штетно зрачење може довести до катаракте и рака очију“, каже др Зоран Мијатовић, шеф катедре за физичку електронику Природно – математичког факултета у Новом Саду.
Више половних соларијума – већа опасност од неисправности
Соларијум (фото:б92.нет)
Подаци Управе царина које ЦИНС поседује (2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011 и јануар-март 2012), показују да је у протеклих једанаест година у Србију увезено више од две хиљаде половних и само 126 нових соларијума.
Велики број половних соларијума у српским салонима могао би да значи и већу опасност од њиховог кварења и емитовања штетних зрака, али и појачану контролу од стране државних институција. Ипак, адвокатица Зорица Хаџибабић напомиње да у Србији не постоје закони на основу којих би се контролисао увоз половних или нових соларијума, као ни они који би уредили контролу исправности ових уређаја у салонима.
“Једино што је заправо тачно, и што се дешава у пракси, јесте да санитарни инспектори при Министарству здравља контролишу хигијену и запослене, у смислу да ли испуњавају санитарне минимуме и да ли имају униформе и уредно оверену санитарну књижицу. Али, што се тиче самих уређаја, не постоји контрола’’, објашњава Хаџибабић.
Ово не значи да контролу исправности соларијума не раде приватне фирме. Међутим, према речима Зорице Хаџибабић, оне немају лиценцу, јер систем лиценцирања фирми које би се бавиле сервисирањем соларијума у Србији не постоји. Због тога што држава ову област није уредила законом, исправност соларијума и опасност по здравље њихових корисника остаје само на савести власника салона.
“Пре неколико година смо имали случај да се у једном соларијуму покварио филтер, тако да је зрачење у том соларијуму било много веће .Власница соларијума је сама позвала мајстора, јер је приметила да се муштерије жале. Међутим, то је реткост. Власници не желе да изгубе своје муштерије“, истиче Зоран Мијатовић.
Према његовим речима, невероватно је што у Закону о заштити од нејонизујућих зрачења нема ни речи о соларијумима.
“У Закону се говори о електричним уређајима, антенама, изворима УВ зрачења, али не и о соларијумима, нити се уопште помињу озбиљне последице његовог штетног УВ зрачења. Такав правилник фали’’, објашњава Мијатовић.
Не постоји контрола исправности соларијума
Новинари ЦИНС – а су покушали да сазнају да ли нека институција контролише исправност соларијума. Према писаном одговору Управе царина, увоз коришћене опреме, соларијума, врши се уз подношење одговарајућих докумената и то: фактуре и изјаве о увозу коришћене опреме којом се под материјалном и кривичном одговорношћу изјављује да се увоз врши за увозника који има регистровану делатност за коју се користи соларијум, доказа из Агенције за привредне регистре и изјаве да је опрема у стању физичке функционалности.
И санитарна инспекција Министарства здравља у писаном одговору наводи да они врше одређену контролу соларијума у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести и Законом о санитарном надзору, односно правилницима донетим на основу њих.
“Министарство здравља преко санитарних инспектора на основу наведених прописа контролише соларијуме у делу: прописаног стандарда, квалитета и одређене намене; редовног техничког и хигијенског одржавања (да ли се унутрашње површине соларијума пре сваке употребе третирају дезинфекционим средством према упутству произвођача) и интегритета површина“, наводи се у одговору Министарства здравља.
Након што је ЦИНС тражио од Министарства да разјасни које конкретно радње спроводе када контролишу соларијуме, у писаном одговору смо добили списак делатности међу којима се налазе провера да ли је обезбеђено коришћење топле и хладне текуће воде, контрола санитарно хигијенског стања просторија, начин држања чистог рубља и одлагање употребљеног рубља и друге активности. Контрола исправности соларијума се нигде не наводи.
Према речима професора Мијатовића, Министарство здравља нема могућност, али ни законску обавезу, да врши контролу исправности ових уређаја, јер не постоје закони нити правилници који уређују ову област.
,,Знате шта, они вероватно врше техничку контролу која се односи на електричну инсталацију, електричну испарвност и остале контроле у том смислу, а што се тиче лампица, филтера, јачине, да ли и сам апарат ради – то не’’, појашњава Мијатовић.
Новинари Центра за истраживачко новинарство Србије су месецима покушавали да, у сарадњи са стручњацима, изврше мерење зрачења соларијумских лампи у салонима у Новом Саду како би утврдили ниво зрачења које те лампе емитују. Међутим, ниједан од контактираних салона није пристао на ову врсту мерења.
Текст је настао у оквиру ЦИНС-овог програма „Школа истраживачког новинарства 2011/2012“, уз подршку „National Endowment for Democracy“ (NED)
